Štampaj Štampaj Pošalji prijatelju

29. 05. 2011

Jelena Jecka Zalović

Kao mala najviše vremena sam provodila crtajući i igrajući "Lego" kockicama.

Na bakino i dekino pitanje sta ćes biti kada porasteš, sa svojih 6 godina odgovorila sam - slikar!

Oni su se zgražavali.

Takva reakcija nije bila simpatična ali je pravila malog buntovnika u meni, na neki način jačala želju ka kreativnosti i igrariji.

 Svoje detinjstvo sam leti provodila u vikendici pokraj Beograda. Tu je bio deda sa svojom radionicom i biciklom. Učila sam kako se oštre nozevi, zida kuća, pustaju golubovi...stalno smo bili u akciji.

 Moji roditelji su ljubitelji umetnosti, pa sam oduvek bila okružena  slikama, knjigama, keramikom i stilskim nameštajem.

Kada sam u 7. razredu osvojila prvo mesto na Dečjem oktobarskom salonu to  je definitivno ukazalo da treba da upišem Srednju školu za dizajn. Roditelji su me podržali i upisali na pripreme kod Biljane Vilimon.

1991. godine sam upisala dizajnersku, smer Industrijski dizajn i enterijer. Konačno sam bila na svom terenu i eksplozija tinejdžerske kreativnosti je buktala! To su bile godine sankcija i nemaštine, a ja sam bila buntovnik, panker. Drugarica i ja smo išle nedeljom u SKC na berzu  i prodavale ploče moga tate na decimetre. Od tih para kupovala sam materijal za rad: žicu, šrafove, boje za tekstil...

Od žice i najlon čarapa pravila sam šešire, inspirisana filmom "Moja maćeha je vanzemaljac", koji su tada ućestvovali u prvom Click-ovom Fashion Week-u, Manufaktura B.

Bojama za tekstil oslikavala sam majice, kožne jakne, novčanike...prepravljala garderobu. Korisćenje bakine mašine je bilo zabranjeno, ali i baka nije uvek bila tu.

U srednjoj školi je bilo zanimljivih predmeta koji su mi kasnije mnogo značili. Nacrtna geometrija i projektovanje oblika mi danas pomažu u modelarstvu obuće i tašni, a u radionicama za obradu drveta i metala sam napravila prvi par štikli, inspirisana spotom i pesmom grupe Dee Lite "Groove is in the heart".

Poznavanje manuelnih veština i procesa izrade olakšava ostvarenje ideje.

Posle srednje škole upisala sam keramiku na Fakultetu primenjenih umetnosti. Glina je postala moj glavni medij. Eksperimentisala sam sa oblikom, teksturom i finim detaljima.

2000. godine sam diplomirala na unikatnoj keramici skulpturama Sajber dinosaurusa.

Paralelno sa keramikom, slobodno vreme sam provodila praveći kape, šešire,torbice. Našla sam neku kožu na tavanu i tada je nastala prva narukvica.

U tom periodu 1998. smo stalno izlazili u jedan džez bilijar klub gde je pored igre na stolu u prvom planu bio i nakit. Tu se rodila ideja o prodaji kožnih narukvica. Posle 2 poručene svako je želeo da ima svoju, napravljenu bas za njega. U početku su to bile samo muške ali ubrzo su i devojke imale svoje zahteve. Shvatila sam da mi je zanimljivo i inspirativno da čujem tuđe želje, svako je priča za sebe. Neko ima definisanu zamisao a većina zna šta bi volela ali ne i kako bi trebalo to da izgleda. Moj zadatak je da njihove želje učinim opipljivim.

Svoje ideje tražim u prirodi, u prolazu, pogledu kroz prozor u trenutku. Ideja se obično dugo traži a pojavljuje u momentu. Taj momenat je splet okolnosti mirisa, boja, zvuka i emocija.

Inspiracija su mi i ljudi različitih tipova ličnosti, moji prijatelji i drugari kreativci. U slobodno vreme sa kolegama različitih oblasti (arhitektura, dramaturgija, filozofija, kostim...) organizujemo kreativna druženja gde svako nešto stvara individualno i kolektivno, razmenjujemo ideje i mišljenja. Takva druženja podstiču kreativnost i otvaraju nove vidike.

Oduvek sam želela da napravim sebi lude cipele. Od 2004. sam imala priliku da provedem par godina u radionici za izradu stilske obuce "Majstor Dane" koja je u mom kraju. Tada su moji snovi počeli da se ostvaruju.

Dugogodišnja izrada unikatnih narukvica od kože mi je dosta značila. Poznavala sam materijal i tehnike šivenja a ideje su već bile spremne. Trebalo mi je vremena da savladam modelarstvo koje je neophodno da bi bilo koja ideja bila moguća. Ali ništa nije teško ako vam je stalo do ostvarenja ideje.

Vremenom sam kupovala alat i mašine. Sada sve mogu da izvedem u svojoj radionici. Od početne ideje do finalnog proizvoda.

Pored nakita dizajniram i proizvodim unikate: futrole za gedžete, priveske, novčanike, kaiševe, opremu za kućne ljubimce, sportske i elegantne torbe, obuću, kape i šešire.

Uglavnom je sve izrađeno od kože, često u kombinaciji sa drugim materijalima - metal, guma, drvo, tekstil...

Postoje i posebne kolekcije koje su reciklaža nama dragih predmeta. U mojoj se mogu naći kožne jakne, bunde, mini ključevi, otpornici, rogovi, zubi od ajkule i slepog miša, pećinski nakit...

To su u stvari one sitnice koje nam ne trebaju ali nam znače i žao nam je da ih bacimo jer one imaju po svoju priču. Nakit, tašna, čizme osmišljene i napravljene od tih sitnica na neki način postaju amajlija, nešto što nas čini jačim.

U slobodno vreme vozim rolere, igram bilijar a "Fashion tv" mogu da gledam satima. Uživam u raznim stilovima i kreacijama, obožavam "Chanel", Galliana, omiljeni brendovi su mi  "Cyberdog" i "Bally".

Od domažih kreatora volim Evicu, Irenu Grahovac, Anu Zarubicu i Zvonka Markovića. A brend definitivno "Manual".

Što se tiče budućnosti težim ka originalnosti, funkcionalnosti i savršenstvu izrade.

U razradi je ideja Umetnost na točkovima, pokretna radionica sa kojom ću menjati predele i obilaziti druge radionice sličnog razmišljanja i stvaralaštva. Plan je da se ideja širi kao pozitivna energija, trepereći u vazduhu, da nas pokreće da budemo kreativni u onome što najbolje umemo.