Tajni svet izloga (I deo)

Šta se sve krije iza staklenih površina

Ima jedna naša stara izreka koja kaže : ”Što u izlogu, to i u radnji”. Ali smo, čini se, to potpuno pogrešno shvatili, ovde na brdovitom Balkanu, jer kako se i knjiga ne bira po koricama tako ni izlog ne mora biti uvek prava slika radnje koju krasi. Izlog je najvažnija stepenica u komunikaciji sa klijentom, bilo da prodajete bombone ili dijamante. I još nešto, veoma je važno znati kako ga namestiti imajući, doduše imajući u vidu i onu izreku koja kaže “Lepota je u oku posmatrača”.

Danas pre svega, moramo imati u vidu vreme u kojem živimo, koje zarad velikog konzumerstva koje nas okružuje u skoro svakom i najminimalnijem segmentu potrošačkog života nevezano za budžet ili potrebe koje imamo. Tako, nije za čuđenje ni činjenica da se u poslednje vreme izlozima bave sociolizi i analitičari, a ne samo dizajneri ili dekorateri ili već usvojeno kolokvijalno nazivani visual merchandiseri. Dakle, taj pomenuti visual merchandiser svojevrsni je povratak u prošlost koja traži kontakt između potrošača i prodavca u vizuelnom doživljaju bilo koje robe koja se nađe u izlogu. A koreni ”razdvajanja” leže, nećete verovati još u XVI veku, kada su izlozi po prvi put postali deo svakodnevnice. To je bio trenutak u kome se kupac susretao sa robom i roba sa kupcem, bez dotadašnjeg posrednika i savetnika, zvanog trgovac, gledajući se oči u oči kroz stakleni zid. Bio je to prvi trenutak kada se shvatilo da treba uhvatiti pažnju posmatrača u prolazu, zagolicati mu maštu i terati ga da sanjari nad nekim određenim artiklom trudeći se da ga “osvoji”.

Ipak, rađenje izloga kakvog danas poznajemo, u malo širem smislu reči, nije slučajnost i vrlo se vezuje za industrijalizaciju i trenutak kada je roba postala dostupna svima i možda je definicija tog trenutka, najbolje sažeta u jednoj poznatoj trgovačkoj maksimi: “Za svakoga nešto a za nekoga sve”. To je trenutak svojevrsne demokratizacije potrošnje kada je počela ponuda i robe sa nižom cenom a ne samo ona koja je “zavredjivala” duboke novčanike nove socijalne klase zvane - industrijalaci. U svemu tome dodatna karakteristika izloga u sociološkom smislu je i početak civilizacije koja vrednuje vizuelno i postavlja vid voajerstva u okvire svakodnevnog i opšte prihvatljivog. To je postala svojevrsna predstava ili ako hoćete show umeća, ponude i potražnje koja je i bez kupljene ulaznice do danas ostala veoma zabavna mnogim ljudima. Tada je nisu zvali tako ali danas sa ponosom kažemo da idemo u window shopping. Sami ili u društvu, gledani ili da gledamo, sa ili bez novca, era izloga zaokupila je ceo svet. U toj eri ili ako vam je draže, kraljevstvu, vlada instantno zadovoljstvo, progres (izlozi se često menjaju), mogućnosti uvida u novotarije i svest da ste informisani o modnim i drugim tendencijama u svim njenim varijacijama. Svet izloga je svet raznolikih doživljaja lepih, manje lepih pa i skandaloznih, svet u kome se privatnost lako i neprimetno deli sa publikom u prolazu, gde mediji igraju izuzetnu ulogu, namećući standarde i postavljajući ciljeve i granice. Gledano kroz prizmu savremenog doba, hipermoderna realnost dovodi sve nas u poziciju da budemo prviligovani, da nam je sve dostupno, vizuelno, ako ne i materijalno ali da kako god da jeste idemo sličnim smernicama u svojim izborima. Tako ćemo u jednom od tržnih centara imati zadovoljstvo da bez mnogo problema u jednom momentu probamo najnoviju kreaciju nekog od svetskih dizajnera, korak dalje vidimo prsten od brilijanata a nedugo zatim naguramo gomilu plastičnih đinđuva verujući u svoj izbor zamršene ili dobro osmišljene kampanje svakog od izloga pored kojeg smo prošli, a ceo doživljaj završimo u supermarketu birajući neki od delikatesa o kom smo juče čitali, videli ili slušali na nekom od nebrojenih medija.

Nastaviće se...