Proizvedeno u Kini

Tržište koje neprestano raste

Etiketa Made in Italy je decenijama garantovala kvalitet i aktratkivnost. Danas ta etiketa spada među raritete, a gotovo da je nepostojeća među komadima koji ne pripadaju svetu visoke mode. Jeftina radna snaga i ogromna prostranstva su se činila kao odličan izbor za preselljenje fabrika vodećih robnih marki i modnih kuća u Kinu. Gotovo poetski, proteklih godina se čini da imperija uzvraća udarac. Nakon decenija provedenih iza imena Nike, H&M, Adidas, pa i Louis Vuitton i Prada, kineski radnici osvajaju svetsko tržište odeće, obuće i sportske opreme, koristeći znanje koje su im zapadne kolege prenele.

Pre nekih desetak godina postojalo je opšte prihvaćeno mišljenje da se u Kini prizvode stvari namenje za siromašnija područja, te je sama etiketa Made In China ili proizvedeno u bilo kojoj drugoj azijskoj državi, smatrala gotovo uvredljivom po kupce. Plagijati i roba sumnjivog kvaliteta postali su sinonim za proizvode kineskih radnika. Vođeni modernom idejom da etiketa garantuje kvalitet, kupovali smo identične prozvode tražeći da je zemlja porekla zapad Evrope ili sever Amerike. Konačno, prihvatili smo i da je proivpd nastao u Kini, ali ne i da je kineski. Sve dok se nisu pojavili pravi kineski brendovi, među kojima su najtraženiji JNBY, Frontline Clothing i Metersbonwe. Atraktivne reklame, rađene po uzoru na H&M i španske marke poput Manga ili Zare, angažovanje popularnih manekena i manekenki kako sa azijskog, tako i iz ostalih delova sveta, praćenje trendova i stalno unapređivanje kvaliteta su od 2010. godine postali prava konkurencija nekadašnjim vlasnicima. Pristupačne cene koje često ne prelaze nekoliko američkih dolara, aktrativni dizajn i dostupnost svima, putem sajtova koji isporuku vrše širom sveta, stigli su i do nas. Iako skeptični prema e-bankingu, kupci iz regiona naručuju odevne komade od posrednika, često nemajući pojma ni o pravoj ceni niti o poreklu. Naravno, Kinezi se nisu zadržali samo na oblačenju, već prete da ugroze pozicije vodećih marki sportske opreme, ali i proizvoda za kuću, elektronike, zapravo, svega što je potrebno za svakodnevno funcionisanje u modernom društvu.

Šta ovo znači za budućnost najpopularnijih robnih marki? H&M konkretno, je preusmerio deo svoje produktivnosti na stvaranje skuplje i kvalitetnije linije, koja nije namenja bilo kome. Iako se ne može reći da je kompanija ugrožena, evidentno je da su svesni postojanja konkurencije. Zahvaljujući saradnjama sa poznatim modnim kućama i dizajnerima, H&M je od ulične robne marke postao deo svakodnevne odeće zvezdi Holivuda, a reklamne kampanje u kojima učestvuju supermodeli, pevačice, glumice ,stilisti i blogeri svetkog renomea čine ovu marku i dalje nedodirljivom. Na žalost ili na sreću, veliki bum kineske konkurencije se očekuje, možda već sredinom ove godine.

Deo Pekinga u kome se nalaze prodavnice svima nama dobro znanih dizajnera i kuća više nije obeležen inostranim nazivima. Rame uz rame sa njima stoje i odabrane marke Made In China. Iako su bogate Kineskinje možda i najveći obožavaoci kuća Chanel, Louis Vuitton i Prada, mlađe generacije se sve češće odlučuju da kupuju domaće. Stoga nikoga ne treba da čudi što su kuće Valentino i Dolce & Gabanna usmerili svoja poslovanja na kolekcije visoke mode, ostavljajući pret-a-porter svojim učenicima. Sa druge strane, kuća Versace se trudi da dođe do šireg opsega potrošača. saradnjom sa H&M-om i oživljavanjem linije Versus. Ma koliko zastrašujuće ove promene delovale, ono čemu se svaki ljubitelj mode može nadati je oživljavanje pojma Haute Couture, dok cene odeće, obuće i modnih dodataka padaju.

U međuvremenu, kineske robne marke rade na stvaranju poverenja i stalnih kupaca, delom koristeći tradicionalne kineske motive, kako bi privukli domaće potrošače, ali prateći svaki korak na modnim pistama modnih prestonica, kako bi obezbedili svoje mesto među kupcima na tlu Evrope i Amerike. Made In China, Made In Portugal ili Made In Bulgaria uskoro će biti potpuno nevažno, u nadi da ćemo zaista kupovati po sistemu koliko para, toliko muzike.