Carmen Dell'Orefice

Supermodel od 80 godina

Neverovatan život ove žene samo čeka da bude ispričan. Scenario za film čeka, roditelji emigranti (majka mađarska balerina a otac italijanski violinista, dok je ona rođena u New York-u 1931.), hraniteljske porodice, reumatična groznica u 12. godini, što je prekinulo njenu karijeru balerine, manekenstvo od 13. godine, da bi na naslovnu stranu Vogue-a dospela pre 15. Posle, tri muža različitih nekompatibilnosti, nekoliko neverovatno katastrofalnih finansijskih krahova…sve navedeno su samo crtice iz biografije ove žene, koja danas ima 80 godina i i dalje radi. Carmen Dell'Orefice je bila pred objektivima najvećih fotografa Horst-a, Avedon-a, Penn-a i Parkinson-a, i sa većinom je imala više od profesionalnog odnosa, između ostalog, njena romansa sa Norman Parkinson-om, zaslužna je ponovni početak njene karijere, kada je imala 41 godinu. Dali ju je slikao, Dietrich joj je čistila kuhinju, zvučna imena idu pod ruku sa njenim životom i reputacijom, ali ona nikada nije isticala takve stvari. Čak je i svoje fotografije čuvala u kutiji pod krevetom dok je prijatelj nije naterao da ih sredi i poređa u albume. Njen lik je u Rolex reklami, na modnim pistama, u magazinima poput Madame i V a taj isti lik je oličenje lepote od koje i danas zastaje dah, što je posledica dobre strukture kostiju, čvrstog držanja, silikona i samodiscipline ( kada joj je 1944. modna urednica Diana Vreeland rekla da vrat treba da joj bude duži za skoro 3cm, ona je to uspela da izvede.

Sa muževimas nije imala sreće i sve priče su imale tužan kraj, ali ih je uvek pomagala, najviše finansijski, kao i svoje roditelje.

Dell'Orefice-ova inspirativna, neukalupljena moćna žena, sve što supermodel treba da bude, moćna i neustrašiva. Ideja da bude princeza je užasava jer je vaspitana da bude skromna, da pravi svoju garderobu. 1950-tih, sa Suzy Parker, koja je bila jedna od omiljenih manekenki Coco Chanel, često su putovali u Evropu, i sa sobom su uvek nosile šivaću mašinu da bi šile večernje haljine za prijeme na koje su ih pozivali. Danas, Carmen više ne šije, kaže da je to zbog gomile papira na stolu, kojih ne može da se otarasi ni pored kompjuterajer tu su uvek banke koje od nje nešto žele ‘’evo sada verovatno većaju da li da me reše mog malog stana’’ kaže Carmen sa osmehom.

Carmen se ne slaže da je izašla iz kalupa i tvrdi da jr sve što je radila, radila tako jer nije imala uzor u životu koji bi joj pokazao kako drugačije. ‘’Snalazila sam se usput’’ kaže ova neverovatna žena i dodaje da jedino od čega nikada neće odustati, je ljubav.