Stil sa ulica Japana

Efektno, energično, smelo...

Iako se i dalje Pariz, London, Njujork i Milano smatraju prestonicama mode, pravi napredak i moć mode se najbolje vidi na ulicama Tokija. Spoj tradicije i modernog sveta napravio je od japanske pop kulture jedan od najzanimljivijih fenomena današnjice. Kvartovi Tokija, poput Harajuku (Harađuku) i Shibuya (Šibuja) služe kao inspiracija mnogim dizajnerima i umetnicima širom sveta. Japanska modna groznica se uveliko raširila i po SAD-u, te je pitanje dana kada će evropske prestonice preplaviti Lolite ili Manga devojke.

Tokom prošlog veka Japan je stvorio kult obožavanja zapadnjačkih uniformi, najpre vojnih, a zatim i školskih, uniformi stjuardesa, da bi došli do ultimativne fantazije o francuskim sobaricama. Tradicionalne gejše postaju Lolite ili Alise, a Diznijevi junaci inspirišu i prve animirane filmove, koji postaju hit u zapadnom svetu. Neobičan spoj uticaja zapada sa tradicionalnim Japanom, dao je mlađim generacijama veliku slobodu u izražavanju sebe putem odevanja, insistirajući na individualnosti. Trenutak kada je Gwen Stefani 2004. godine predstavila svoje Harađuku devojke i posvetila im pesmu je doneo japanskom uličnom stilu popularnost kakvu nijedna zemlja nije doživela.

Tokom godina se japanski ulični stil podelio u nekoliko kategorija, od kojih su najpoznatije Ganguro stil, gotik Lolita i Visual Kei. Poklonici Ganguro stila prkose tradicionalnom Japanu, dok su gotik Lolite opsednute porcelanskim lutkama iz viktorijanskog perioda, a osim same odeće (koja nije ni malo jeftina) ove devojke se drže i striktnih pravila ponašanja. Visual Kei propagira androgeni izgled, spajajući rok i emo kulturu, te je ponekad nemoguće odrediti pol poklonika ovog stila. Ukoliko na bilo koji od ovih stilova dodate motive iz bogate istorije Japana nasuprot upečatljivoj šminki i frizurama, dobijate sliku o tome koliko su Japanci fascinirani modom, ali i koliko su hrabri i željni eksperimentisanja.

Ni prodavnice odeće u Japanu nisu poput onih na koje smo navikli. U njima možete naći najraznovrsnije komade, od vintidž, preko kostima za maskenbal, pa sve do kultnih japanskih i evropskih dizajnera. Ipak, najveću popularnost ćete steći ako se upustite u avanturu “uradi sam”, jer ćete tako izbeći svaku mogućnost da neko nosi isto što i vi. Naglašeni individualizam u okviru kolektiva, grupe, u kojima se Harađuku devojke kreću, je možda i najlepši deo uličnog stila Japana. Jedino pravilo je da pravila nema, kao i da ništa nije preterano.

Osim neobične odeće, koja podseća na kostime, Harađuku devojke pažnju posvećuju svakom detalju. Dok neke izbeljuju kožu, druge je potamljuju. Umetci za kosu i neobično ofarbani pramenovi su obavezni, a ukrasi na kosi prebogati, mnogi bi rekli i kič. Bilo da nose šešire, velike mašne ili rajfove, najvažnije je postići ogromnu dozu dramatičnosti, ali odavati utisak slatke i nevine devojčice. Predugi, plastični nokti su puni šljokica i crteža, a na prstima je još bogatije prstenje. Harađuku devojka ima svoju pozu za slikanje, a prvo pravilo je znak “peace”, koji se pokazuje prstima, te nije nimalo čudno što se toliko vremena posvećuje samo njima. Kada završite sa ukrašavenjem noktiju, pređite na vaš aksesoar, te utopite vaš mobilni telefon ili privezak u more šljokica i sjajnih boja.

Možda i najprovokativniji deo odeće Harađuku devojaka su čarape. Bilo da ste u kostimu Lolite ili rok zvezde, tanke čarape sa motivima ili pak, iscepane sa vidljivim halterima, čarape moraju da budu u potpunosti izfazonirane, ukrašene šljokicama ili u jarkim bojama. Mašnice, kao simbol ljupkosti i čednosti, su poželjne i na čarapama i u kosi, ali i na odeći, cipelama ili torbama.

Kako bi u potpunosti postigli efekat prenaglašenog, slojevito oblačenje je modni imperativ japanskih devojaka. To je još jedan momenat kada je kreativnost na ceni: maštovito uklapanje printova, boja i materijala, izdvojiće vas iz mase, a nećete se osećati kao otpadnik. Naprotiv. Ogrlice, narukvice, ešarpe, torbe i cipele moraju da imaju vaš lični pečat, te se nemojte čuditi ako vidite kreacije Jeremya Scotta ili Garetha Pugha, koje Japanci obožavaju, u novom ruhu, jer se pravilo “uradi sam” primenjuje i na komade sa potpisima dizajnera.

Osmeh je još jedan obavezan detalj, mada teško da je išta detalj kod poklonika Harađuku stila. Budite isti, ali različiti, podrazumeva da nikada ne idete same, volite suši i čaj sa mehurićima. Animal print nikada ne izlazi iz mode, a sve ostalo je stvar mašte. Ukoliko se nađete u Tokiju, ne smete da ne obiđete Harajuku Shopping District, koji je stvorio neki novi Japan, rastrzan između kimonoa i škotskog printa, koji savršeno funkcioniše i stalno se menja. Ono što ostaje su efektnost, energičnost, posvećenost i smelost, upravo ono što nedostaje uličnom stilu ostatka sveta.