Martin Margiela rođen je u Belgiji 9. aprila 1957. godine. Studirao je na Antwerp's Royal Academy of Fine Arts. Poreklom spada u belgijske dizajnere, mada se modno dokazao u Parizu, kao i, uostalom, veliki deo njegovih kolega. Za njega se kaže da je sedmi član čuvene antverpenske "šestorke" koju čine dizajneri Walter Van Beirendonck, Ann Demeulemeester, Dries van Noten, Dirk Van Saene, Dirk Bikkembergs i Marina Yee. Pošto je diplomirao 1980. godine, radio je kao slobodan umetnik i dizajner ukupno 5 godina. Od 1985. do 1987. godine bio je dizajner u kompaniji Jean Paul Gaultier. Prvu kolekciju pod svojim imenom predstavio je 1989. godine. Prepoznatljiv po svom vrlo nekonvencionalnom dizajnu i kontinuiranom istraživanju forme, bilo je i iznenadio kada je prihvatio mesto kreativnog direktora za žensku liniju u modnoj imperiji Hermes. Na tom mestu se zadržao od 1997. godine sve do 2003. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, upravo kada je diplomirao, japanski avangardni dizajner Rei Kawakubo, osnivač brenda Comme des Garcons, preokrenuo je čitavu modnu istoriju svojim eksentričnim i inovativnim shvatanjem forme i konstrukcije. Margiela i antverpenska šestorka su u tome prepoznali svoj modni izraz, i nastavili da se bore za novu modnu viziju bez ekskluzivnosti dotašnjeg shvatanja forme i proporcije. Bio je to period koji je itekako obeležio modni potpis Martina Margiela. Ovo je i najvažniji segment u njegovom modnom odrastanju da bi se potpuno razumela njegova konstrukcija-dekonstrukcije modela. Njegov odnos prema modi podrazumevao je kreativnost iznad luksuza, i luksuz iznad taštine. Postao je poznat i po tome što je među prvima reciklirao stare odevne predmete pretvarajući ih u visoku modu. Tokom svoje karijere, veoma je malo držao do promocija i fotografisanja. Nikada nije slikan u backstage-u ili na defileu neke od svojih revija. Sa medijima je kontakt ostvarivao isključivo putem faxa. Njegova veoma diskretna komunikacija sa medijima i javnosti ogleda se i u njegovom radu kroz kolekcije. Sve su obeležene brojevima izmedju 0 i 23, i svaka označava posebnu grupu za muškarce ili žene, da je ručno rađena itd. Kao etiketu na svoj odeći pojavljivala su se četiri pokrstasta uboda koja su bila oznaka brenda, i tek na proslavi 20 godina postojanja uveden je brend name, tj. etiketa sa imenom i prezimenom autora. Ovaj posve neuobičajeni modni dizajner svoju kompaniju prodao je 2002. godine Diesel-u. Tada je objavljeno da je osnivač poželeo da se uklopi u savremene tokove, ili da jednostavno opet započne život slobodnog umetnika. U jednom tekstu koji se pojavio 1. oktobra 2008.godine u New York Times-u prvi put se mogao videti lik Martina Margiela, kao i informacija da je ponudio upravljanje svojim brendom Rafu Simonsu koji je to obdbio, a nešto kasnije je isto to ponudio i Heideru Ackermanu. U oktobru 2009.godine oglasio se većinski vlasnik deonica Maison Martin Margiela, Renzo Rosso i konačno publici otkrio da je Martin veoma dugo nije u kompaniji, te da se mlad dizajnerski tim bavi dizajnom kolekcije pod njegovim imenom. U press saopštenju rečeno je da se Martin povukao iz posla. Takođe i da će se objaviti ime novog kreativnog direktora, a da brend nastavlja da posluje kao i do sada. Kompanija nikada nije navela prave razloge odlaska Martin Margiela.