I plastično

može biti fantastično!

U eri kada je reciklaža dobila novu dimenziju imena u - reinvencija, pisah o tome ne tako davno, bila je prava prilika da jedan stari naslov ( za koga neki tvrde da je svojevremno, napisan s moje strane u Cosmopolitan-u, stvorio mnoge modne promašaje, ljudi greše i na greškama uče, a neki greše i misle da su u pravu - i dalje! - prim.prev.aut.) upotrebi u potpuno nove svrhe.

Vremena u kojima smo spremni da u modnom smislu i kontekstu, spajamo nespojivo i da plastičnom damo odrednicu fantastično nisu od juče - da se razumemo! I to odmah na početku! Ipak, postoji niz detalja koje svakako treba primetiti ili uvideti u poslednjim modnim talasima koji su zapljusnuli našu plavu planetu.

Dakle, moda u poslednje vreme proživljava svoju fazu regenereacije, opet reč na R! Čini se, da modnom rečniku ovih par dekada ide od ruke to slovo R! Te, kad smo kod R da rezimiramo taj modni slučaj. Naime, kako i rekoh moda je u fazi kada svoje korene ponovo brižljivo neguje boreći se sa bremenitim nasleđem ali i maglovitom budućnošću, koja lavira između nečega što bi se dalo nazvati visokom modom i onog drugog što bi se pak, nazvalo uniformom. Taj lavirani modni crtež odveć je u neku ruku u nekim svojim segmentima ( zbog formata koji je nesaglediv i ogroman) apsolutno apsurdan, pa i dosadan! Kreće se od toga da na tom demografskom crtežu, svi liče jedni na druge ili da poneki (malobrojni) pokušavaju da liče na sebe! Ličeći na druge gubite svoj stil i prepoznatljivost, time i identitet! A s druge strane, društveno – modno prepoznavanje nečijeg identiteta se svodi na pripadnost grupi a ne pojedincu.. Čista filozofska rasprava koja bi se dala voditi na ovu temu!

Modna industrija kao industrijska velesila ( nikad shvaćena na brdovitom Balkanu kao velesila, samo kao velesajam ili metaforični veleposlanik vašara taštine), igra na tankoj žici koja je njenu suštinu – elitarnost, dovela u pitanje i obeščastila još s početkom 90-godina – ( o ovome nešto više na temu modna dekonstrukcija – to be continued). Sada u svojoj početnoj rekonvalscenciji, kada joj je došlo u glavu da ne treba robovati populističkim klišeima, evo gde počinje da se budi i osvešćuje na način da lako koketira (a to joj nekako priliči…mislim modi) sa svim onim što su insignije luksuza u modnom dijalogu sa svojim potrošačem od 7 do 77 godina ( bilo bi dobro da isti čitaju ponekad i Zabavnik). U tom smislu . imali smo tekst o Dijamantu za svaki dan kada smo predstavili modni novitet koji je spojio kaučuk i dijamante u šarenoj paradigmi odgovora na pitanje „Dijamanti su devojci najboljji prijatelji?“ Bila je to laka koketerija sa osiromašenim potrošačkim društvom, teenage populacijom koja troši kao „poludela“ i taštinom koja postoji od kada smo se pojavili na ovoj planeti evolucijom ili Božjom rukom ( kako ko na to gleda ). Dakle eto prilike da za cca 70 EUR-a dođete do dijamanta koji i nije simbol maskonzumizma, pre će to biti cirkon, ili?!?

Iz te koketerije dalo se naslutiti da će modna imperija uzvratiti udarac, i to polako, po sezonama kako je to od Worth-a i činila. Moda je odlučila da na tanjir stavi hiljade najslađih modnih zalogaja i da nas dovede u epizodu iz ( ne tako smešnog vica ) „jed’te oči, najedite se!“. Na svojoj bogatoj trpezi već preko 20 godina nudi na modnom meniju zvanom fashion&brand&menu – takve poslastice da se jednostavno ne može odoleti. Jelo se i gostilo obilato iz tog tanjira iz sezone u sezonu i ”gojio” se naš ormar iz dana u dan. Onda su došli famozni outleti, koji su taj isti ormar učinili još „debljim“ i na kraju ili početku - Made in PRC ( objasnio značenje u prethodnim izvlačenjima ), kada je sve već postalo kao poludela balerina na Novogodišnjem vašaru.

Tako je potpuno uredu da Louis Vuitton najednom „dostojno“ zameni kese iz lokalne samoposluge a da ne govorimo tek, o sjajnim kesama sa logom neke fancy radnje, koje su visile o podlakticama lokalne fashion viktimiz(popul)acije ( bolest koja je zahvatila lokalnu zajednicu sa prvim odlascima u TRST davnih 70-tih godina prošlog veka i izazavala pandemiju koja i danas traje kod nekih članova našeg, nazovimo to – građanskog društva! - Lečenje iste i dalje traje, jer vakcina nije još uvek pronađena! ) .

Nesrećni Luj, započinjući biznis 1854.godine u Parizu ( dok je Srpska Knjeginja Persida Karadjordjević uvodila elemente zakasnelog baroka kod Srba u odevanje – i ostavila traga! ) nije niti sanjao da će China town u bloku 70, biti prepun „njegovog“ mukom stečenog logoa. Da ne govorimo o GUCCI, PRADA, itd. U tom vrtoglavom okretanju gore pomenute balerine nekima je – logično – postalo muka. Tolike količine „unosa“ modnih kalorija plus obrtaji nesrećne balerine, u poslednjih 10-tak godina izazvale su kod određene populacije nagon za povraćanje ali ne ono na koje mislite. Pa, govorimo o MODI! Za (po)vraćanje na prave vrednosti!

Jednostavno su oni koji imaju poimanje reči stil i znaju da je stave u kontekst identiteta rekli – DOSTA! Nije više poželjno ( u svetu - mi kaskamo - pa i nesrećna Persida je 100 godina po okončanom periodu baroka, isti uvodila u Srbiju) da budete uniformisani ako držite do sebe i svog stila. Važno je biti autentičan što neophodno ne znači da nosite Elie Saab haljinu ili kakvu drugu koja spada haute couture. Koncept gore pomenute reinvencije svakako da je i sjajan povod za ponovno sagledavanje i shvatanje nekog krojačkog salona u susedstvu, koji će vas učiniti autentičnim, ili nekog starog komada odeće koji će isti salon prepraviti i reinventivno ga staviti u kontekst vašeg stila života i odevanja. Modno nasleđe je i nasleđe tradicije i vrednosti koje smo zaboravili ili često previdimo u svojoj trci za novim komadima. Trka je u finišu i treba prepoznati svoje kapacitete inače ćete kroz cilj protrčati zadnji sa dušom u nosu!

I zato noseći se kontekstom jedne od najboljih kolumni ikad plasiranih, od jedne od najvećih modnih novinarki ikad - Diane Wreeland – Why Don’t you? – (Zašto ne biste? prim prev.aut.) – Zašto ne biste pokušali da budete autentični modni puzzle u svetskoj modnoj mapi!

Dokažite da i plastično može biti fantastično – ma kako se okrećući se oko sebe činilo da to nije moguće!